Христос Богочовек, који иде на крштење, не да опере своје грехе, јер их нема, него да нас освети својим крштењем чини нама велику милост. Ми сећајући се Његовог снисхођења према нама и те Његове милости, ако смо Његови (то јест, ако смо крштени) онда “крстовдан” постимо.
То је лепо срочено, и ако правилно разумемо те речи оне представљају једно созецање домостроја нашега спасења. Иако наш народ, већином, зна када су велики празници, и отприлике разуме њихов смисао, што се тиче тзв. Крстовдана (јануарског), на жалост, влада велико незнање. То незнање потпомаже и сам назив Крстовдан који стоји у календару као некакав народски назив за тај празник. У самој ствари никакав посебан празник Крстовдан у јануару не постоји. То је само празник Крштења Господњег и Богојављења тј. навечерје тога празника. То што постимо на тај дан неодвојиво је од богослужења. Будући да на Крстовдан (јануарски) Света Литургија почиње са вечерњем, и по правилу се служи у касним сатима, ми пре Литургије постимо, то јест не једемо ништа ради Причешћа које нам се тада даје, и великог водоосвећења које се тада врши. Сваки пост који је одвојен од молитвеног живота Цркве и тога ритма којим цела Црква, као Тело Христово, дише јесте одвајање од тога Тела. Све ово је слично Божићу када не постоји посебан празник Бадњидан, него је то управо сам празник Рођења Христовог, а то што ми народски зовемо Бадњидан је само навечерје празника Рождества. Као што на јануарски Крстовдан у Цркви не појемо ништа о Крсту, јер то није празник Часног Крста, тако на Бадњидан не појемо ништа о бадњаку, јер не празнујемо дрво бадњак, него Новорођеног Христа, Спаситеља света. Нека нам Бог помогне да као народ Његов созерцавамо велика дела Божија и прослављамо га.
Извор: Црквени гласник 225
Галерија фотографија:
