Sveti Simeon

У четрдесети дан по Његовом Рождеству, Пресвета Дева донесе у јерусалимски храм Сина да га посвети Богу и себе очисти. Ни једно ни друго није било потребно, али Законодавац није хтео да прекрши Свој Закон којег је дао кроз пророка Мојсеја. На чреди у храму био је првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља. Он одведе Деву Марију не на место за жене, него за девојке. Видевши то, фарисеји јавише Ироду. У храму старац Симеон узе у руке Богомладенца. Старица Ана, кћи Фануилова, такође познаде Месију и објави га Јерусалимљанима. А Ирод, уверен да је то Нови Цар о којем су му јавили Мудраци са Истока, посла да га убију. Али Божанска породица већ је била на путу за Мисир, вођена ангелом Божијим. Сретење је Дан државности.

Извор: Црквени гласник 185

Галерија фотографија:

Фото: Љ. Д.

Ово заједничко празновање великих светитеља, стубова Цркве Христове: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог установљено је у XI веку. Када у народу наста расправа ко је од њих тројице већи, и када се једни назваше Василијани, други Григоријани и трећи Јованити, њих тројица се јавише у сну епископу Евхаитском Јовану, прво понаособ, а онда сва тројица у великој слави и лепоти и рекоше му: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог и другог“. И посаветоваше га да им напише заједничку службу и да им се одреди дан заједничког празновања. Овај дан Грци славе не само као црквени, него и као највећи национални и школски празник.

Извор: Црквени гласник 185

Галерија фотографија:

Фото: Љ. Д.

Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хилендар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. (в. 27. април). Извор: Црквени гласник 182

У присуству већег броја верника, молитвено сабрање чинила су многобројна деца наше парохије која су у част Светитеља Саве, првог српског учитеља, на радост и одушевљење свих присутних уприличила свечану приредбу. Колач и жито приложила је породица Зебић.

Галерија фотографија:

 Фото: Л. Б.