Sveti Simeon

Ово заједничко празновање великих светитеља, стубова Цркве Христове: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог установљено је у XI веку. Када у народу наста расправа ко је од њих тројице већи, и када се једни назваше Василијани, други Григоријани и трећи Јованити, њих тројица се јавише у сну епископу Евхаитском Јовану, прво понаособ, а онда сва тројица у великој слави и лепоти и рекоше му: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог и другог“. И посаветоваше га да им напише заједничку службу и да им се одреди дан заједничког празновања. Овај дан Грци славе не само као црквени, него и као највећи национални и школски празник.

Извор: Црквени гласник 185

Галерија фотографија:

Фото: Љ. Д.

Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хилендар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. (в. 27. април). Извор: Црквени гласник 182

У присуству већег броја верника, молитвено сабрање чинила су многобројна деца наше парохије која су у част Светитеља Саве, првог српског учитеља, на радост и одушевљење свих присутних уприличила свечану приредбу. Колач и жито приложила је породица Зебић.

Галерија фотографија:

 Фото: Л. Б.

„Највећи од жене рођени“ (Мт. 11, 11) слави се више пута у години, али највише свечара има овога дана. Међу јеванђелским личностима које окружују Спаситеља, Јован Крститељ заузима посебно место, како по начину свог доласка у свет, тако и по начину живота у њему. Нарочито свечано овај празник се празније у храмовима који су њему посвећени, као што су храм на Јордану, где је он крстио Господа, храм у Севастији, где га је Ирод посекао, храм у Антиохији, где је јеванђелист Лука донео његову десницу... Он је једини пророк који је свету могао руком показати Онога кога је пророковао. Десница Светог Јована Крститеља, која је крстила Господа на Јордану, сада се налази у Цетињском манастиру.

Извор: Црквени гласник 181

Галерија фотографија:

Фото: Љ. Д.